 |
|
Stvar Iako je ta stvar svačija mogla biti, ničija stvarno nije i bivala. Bilo u rukama bogalja, trgovca ili koga drugog, uvek je izgledala kao da samo njima pristaje; da bi u tuđim rukama izgubila onu draž i lepotu koje je i čine izuzetnom. Gde god da se nalazila odisala je nečim samosvojnim i, utapajući se u okolinu, menjala sve oko sebe na svoj magičan način. Nalazili su je, najčešće kraj puta, kao zaboravljenu, zaturenu dragocenost; saživljavali se sa njom, sve dok, najednom, ne bi netragom nestala. Svi, koji su je imali u rukama, smatrali su da njihova je. Naime, oni su pripadali njoj. |
|
 |
