 |
|
Misao Ta je misao lutala tamo-amo polumračnim odajama njegovog uma da bi, zadobivši konačan i nepromenljiv oblik, izronila. Bila je takve siline da nije mogao, i da je hteo, da je obuzda; od onih što uzimaju od jednih mnogo, od drugih malo, dok treće pod svoje okrilje stavljaju. Bila je to misao ogromne razorne snage i stvaralačke moći, dostojna Boga; jednostavna i svakom prijemčiva, a pokatkad nelogična i nestvarna. Još uvek nesvestan njenog postojanja, izgovarajući reči molitve, izrekao ju je. Jednom izgovorena, preobražavala je sve; ostavši nepredvidiva i sveprisutna, retkima dostupna. |
|
 |
